Select Page

U aprilu, 2019. godine sam ostala bez svoje majke. Provela sam uz nju poslednje dane njenog života i nemoćno sam gledala i osećala kako bolest surovo odnosi osobu koju toliko volim.

Oduvek sam se divila njenim ostvarenjima. Potekla je iz siromašne porodice sa sela. Otac joj je bio inteligentan čovek, ali alkoholičar, a majka neškolovana nadničarka. Ona je želela za sebe život sa više slobode i više mogućnosti. Svesna sam njene borbe, truda i vrednog rada u životu. Iz tog siromaštva je otišla u grad, školovala se uz posao i pronašla bolje mesto za sebe i svoju porodicu u ovom svetu. Napravila je ogroman raskorak u odnosu na to odakle je došla i stvorila je svojoj deci mnogo lepše mesto i mnogo lepši svet za život od onog u kom je ona odrasla. A najvrednije od svega je to što je usadila u nas, svoju decu, mnogo veće znanje o životu od onog koje je ona primila od svojih roditelja.

Postigla je mnogo toga u životu, ali nažalost nije uspela da sačuva svoje zdravlje i pronađe potpuno zadovoljstvo jer nije dovoljno pratila želje svog srca.

Uzrok odlaska moje majke je bolest koja se naziva rak. Ova bolest nam je nažalost svima poznata. Rak odnese godišnje 20.000 života u našoj zemlji. I verujem da je većina nas svesna da je rak najčešće proizvod dugogodišnjeg stresa.

Odlazak moje majke je moj najveći razlog zašto biram da postupam u skladu sa željama svog srca, umesto u skladu sa onim što se od mene očekuje.

Šta se to od nas očekuje?

To je ono što većina ljudi smatra najvažnijim u životu. To su očekivanja koje društvo, sistem i naše najbliže okruženje stavljaju pred nas.

Završi školu – možda je sramota ako nemaš fakultet, ali nije važno što na njemu doživljavaš mnogo stresa i učiš godinama nešto što te baš i ne interesuje. Takođe nije važno ni to što ti diploma ne garantuje siguran posao koji sledi kao sledeće očekivanje.

Pronađi posao – nije važno ako ga ne voliš, važno je da možeš da podigneš kredit za nekretninu i da za 40, sad već 45 godina, stvoriš penziju i otplaćuješ kredit pola svog života živeći zbog toga u strahu od otkaza.

Osnuj brak – češće je važnije da to bude sa nekim ko ima završen fakultet i siguran posao od toga da li te čini srećnim.

A zatim i sve ostalo što se dalje od tebe očekuje. Na primer: iako nemaš lep brak – ostani u njemu jer je sramota razvesti se ili ako imaš emotivnih problema – ne idi kod psihoterapeuta jer je sramota da brineš o svom mentalnom zdravlju. 

I sve ovo je važnije od toga da li smo srećni i zadovoljni.

I niko nije kriv za to. To je stadijum razvoja ljudske svesti u kom se čovečanstvo trenutno nalazi. Nesveno pratimo norme i pravila koja postoje još pre nego što smo se rodili, a da se malo ko od nas zapita, a još manje nas ohrabri da postupi drugačije i izađe iz sistema očekivanja i praćenja većine i čuje poziv svoje duše koja vapi za slobodom. Za slobodom od tuđeg mišljenja. Za slobodom od očekivanja. Za slobodom svog ličnog izbora. 

Nažalost većina ljudi nije svesna toga koliko je naša duša moćna jer svoju moć dajemo strahovima, nezdravim odnosima, nezdravim poslovima, nezdravoj hrani, materijalnim stvarima i nezdravim navikama. Zato što mislimo da ne može drugačije. Ali samo mislimo. Jer ja znam da može. Ja sam svoju moć davala različitim strahovima, drugim ljudima, materijalnim stvarima i nezdravim navikama i osećala sam se nezadovoljno, iscrpljeno, ponekad depresivno i često sam bila pod stresom. 

Osećala sam da nisam svoja. Osećala sam da postoji više od života koji živim i osećala sam da mogu bolje. Ali nisam bila svesna toga da posedujem tu moć da sve to promenim u smeru u kom ja želim. 

Sve dok nisam dobila poziv od života na buđenje – tako što sam nakon poslednje dramatične situacije u svom životu dobila želju da pronađem odgovore na sledeća pitanja: šta su emocije, šta je ljubav, šta je istina i ko sam ja.

Potraga za odgovorima na ova pitanja dovela me je do shvatanja da je život mnogo više od jurnjave za sigurnošću u novcu, za idealom lepote i za idealnim partnerom koji će rešiti sve moje probleme. Da, idealan partner naizgled rešava sve naše probleme i svet postaje divno mesto prvih nekoliko meseci, a možda i nekoliko godina, dok su hemijske reakcije u telu posebno jake usled naše konekcije – to nazivamo zaljubljenost, a zatim kada zaljubljenost prođe život opet postaje pun problema, a idealan partner se desi da često postane neizdrživo posesivna osoba, manipulator, lažov, ponekad i nasilnik.

Potraga za odgovorima na ova četiri pitanja dovela me je do saznanja da život nije samo fizički – spoljašnji svet. Ono što je naša životna situacija spolja je zapravo refleksija onoga što se dešava unutar nas. Kad kažem naš unutrašnji svet – mislim na naše misli, naše emocije i na našu intuiciju.

Naše misli su produkt sveg našeg znanja i našeg životnog iskustva, a naše emocije nastaju kao odgovor na naše misli, dok je intuicija naš osećaj za istinu. Uz pomoć intuicije možemo da osetimo laž i ako naučimo da je slušamo – ona nam pomaže da pratimo našu ličnu istinu, tačnije put našeg srca. Nažalost, malo je ljudi danas u dodiru sa svojom intuicijom i nažalost malo je ljudi danas u dodiru sa istinom. 

Živimo u svetu punom laži. Lažemo da bismo se dopali drugima, da bismo bili prihvaćeni u društvu, da bismo dobili pažnju, da bismo manipulisali drugima, da bismo izbegli odgovornost, lažemo zbog lične koristi, lažemo zbog straha od osude, straha od besa, ljubomore ili kazne.

I ovo je u nama u velikoj meri nesvesno. 

Neki ljudi su svesni toga da u životu ne postupaju u skladu sa željama svog srca i svesni su toga gde greše, ali zbog straha od nepoznatog, straha od tuđeg mišljenja i zbog znanja da je promena emotivno teška, ipak odlučuju da ostanu u svojoj zoni komfora i da žive život ispunjavajući očekivanja drugih ljudi, sistema, religije i kulture u kojoj žive, a sve to kao rezultat stvara život u stresu i nezadovoljstvu. To je način na koji ljudi, svesno ili nesvesno, gomilajući neiskazane emocije stvaraju fizičku bolest u svom telu.

Promena jeste neprijatna i izlazak iz zone komfora donosi neizvesnost – što ljudi nazivaju i nesigurnošću, ali ona dovodi do prekidanja začaranog kruga stresa, zavisnosti, dosade, ljubomore, zavidnosti, besa, požude i nezadovoljstva. 

Prava promena u našoj životnoj situaciji dešava se promenom u našem unutrašnjem svetu. 

Koristim pridev prava uz imenicu promena jer možemo promeniti partnera, posao, kupiti stan ili nova kola, ali sve dok ne promenimo svoj unutrašnji svet, sve što promenimo spolja samo će nam na kratak period doneti veći osećaj zadovoljstva.

Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.

– Artur Šopenhauer

Tako što svesno vežbamo da kontrolišemo naš unutrašnji svet – naše misli, naše emocije i tako što učimo da slušamo našu intuiciju, počećemo da postupamo drugačije i u spoljašnjem svetu. Počećemo da radimo više onoga što želimo, a manje onoga što se od nas očekuje.

U nama će se pojaviti hrabrost da donesemo odluke koje su u početku emotivno teške ali smo svesni toga da su neophode kako bismo pratili put svog srca i dozvolili našoj duši da nas vodi. Takve odluke mogu biti, na primer, ostavljanje dugogodišnjeg posla, ostavljanje fakulteta sa nekoliko ispita pred kraj, ostavljanje partnera posle nekoliko godina veze, pokretanje biznisa, odluka da se javno izražavamo ili odluka da živimo sami.

Kada počnemo više da slušamo svoje srce tada sve manje slušamo savete i kritike drugih ljudi za naše izbore. Ne poredimo se sa drugima i sve manje brinemo o tome šta drugi ljudi misle o nama. Tako otkrivamo i šta je ono što zaista želimo. Jednostavno počinjemo da pratimo svoj put i znamo kuda i zašto tamo idemo.

Naša duša počinje da se vraća svojoj kući. Tada vraćamo postepeno svoju moć i svu energiju sebi. Postajemo zadovoljniji sobom. Postajemo srećniji. U nama se rađa potreba za novim iskustvima, za novim znanjem, za novim poznanstvima. Budi se kreativnost i budi se veća želja za radom na svojim navikama, ponašanju i odnosima. Shvatamo vrednost vremena. Dosada kao stanje nestaje. Shvatamo vrednost našeg zdravlja i povećavamo brigu o svom telu. 

Stavljamo dugoročne benefite naspram kratkoročnih užitaka. Hranimo se zdravije, vežbamo više i spavamo kvalitetnije. Ostavljamo zavisnosti. Razmišljamo čistije i postupamo iskrenije i otvorenije. Dobijamo želju da stvaramo nešto što će biti od vrednosti za druge ljude. Dobijamo želju da budemo bolji prema sebi i prema svetu oko sebe. Vera u nama se rađa, a mi postajemo svesni toga da smo sposobni da ostvarimo ljubav, istinu, mir, slobodu i obilje u svom životu – jer shvatamo da je to izbor.

Moja majka je sebi i svojoj deci stvorila lepši svet od onog u kom je ona odrasla, na meni je da sebi i svojoj deci stvorim još lepši.