Select Page

Verujem da ćete se složiti sa tim da smo mi ta osoba koja ima mogućnost da napravi bezbroj različitih izbora u svakom trenutku svog života.

Mi smo ta osoba koja radi sve što radi. Govori sve što govori. Bira sve što bira. 

I zar ne mislite da je predivno to što imamo moć da kontrolišemo svoje misli, svoje reči i svoja dela?

Razlozi i mogućnost da krivimo spoljašnje okolnosti (druge ljude i situacije) kao uzrok naših problema i toga zašto nam nešto ne ide uvek postoje, ali je istina da spoljašnje okolnosti ne moraju diktirati rezultat naše životne sitacije. A to se dešava u trenutku kada prestanemo da krivimo spoljašnje okolnosti za našu životnu situaciju. Više o tome sam podelila u ovom tekstu.

U stvarnosti se razlog zašto nam nešto ne ide i zašto nešto u našem životu nije kako osćamo da bi trebalo da bude nalazi u tome što sami sebe ograničavamo svojim mislima (svojim pričama u glavi) i svojim uverenjima koja su najčešće daleko od istine i koja nam ne služe da se pomerimo sa mesta jer nas sprečavaju da vidimo širu sliku stvarnosti. 

A šira slika stvarnosti je ta da mi sami stvaramo svoju stvarnost svojim mislima, rečima i delima. 

Naša trenutna stvarnost oslikava naše misli – ono o čemu najviše razmišljamo i ono u šta verujemo, naše reči koje svakodnevno izgovaramo i pišemo i naša dela koja svakodnevno činimo.

A naše misli, reči i dela su naš izbor.

Kada promenimo izbor onoga o čemu mislimo, o čemu pričamo (i pišemo), i onoga što radimo – menja se i naša stvarnost. Ako to radimo sa svesnom namerom, naša stvarnost se menja onako kako mi želimo da se menja. Ali se to ne dešava odmah. Za to je potrebno vreme. 

A do tada nam je potrebna vera.

Kako je to teklo u mom životu do ovog trenutka…

Nakon dočeka, tada nove, 2021. godine, i nakon jednog, za mene, traumatičnog događaja tog jutra, počela sam da se okrećem temama koje su do tada bile potpuno apstraktne za mene kao ateistu i skeptika. Počela sam da se okrećem spiritualnost i- duhovnosti (mada ću češće koristiti reč spiritualnost jer je reč duhovnost preuzela gotovo u potpunosti poistovećeno značenje sa značenjem koju ima reč religija).

A zatim mi se, u  jednom trenutku života – život pretvario u prilično mračan, mogu upotrebiti i reč depresivan, period. Iako sam se osećala veoma stabilno – jer sam osećala da je ono što mi se dešava veoma značajno, u isto vreme sam se osećala i veoma usamljeno i zbunjeno u mnogim trenutcima provedenih u samoći. Ali mi je bez obzira na to, ta samoća prijala.

Počela sam da shvatam širu sliku stvarnosti i u meni se pojavila potreba da to očajno objasnim ljudima oko sebe, dok su me ljudi uglavnom zabrinuto gledali. Verovatno su neki od njih mislili da sam skrenula sa uma. A to se dešavalo i zbog toga što je moja priča o svemu tome bila u vidu teorije koju sam čitala, slušala, razumela i osećala kao istinu iz iskustava drugih ljudi, a ne iz svog ličnog. Sem mog iskustva direktne spoznaje koja me je navela da se okrenem spiritualnosti.

Pored toga što mi je odjednom najvažnija tema u razgovorima sa svakim čovekom oko sebe (sem pred onim ljudima za koje sam se plašila da će me osuđivati) postala spiritualnost – počela sam i da se ponašam drugačije. 

Pre svega, postala sam mnogo više zainteresovana za knjige i samoću, nego za provod i druženje.

Počela sam svaki trenutak svog vremena – dok sam se vozila autobusom, šetala ili spremala hranu – da slušam audio knjige i YT sadržaj. Čitala sam (i dalje čitam) svakodveno i menjala jednu za drugom predobre knjige koje su mi donosile konstantno nove spoznaje, oduševljavale me i inspirisale da nastavim putem kojim sam krenula.

Postala sam opčinjena spiritualnošću i neiscrpno sam slušala Ekarta Tola. Satima. Svakodnevno. Može se reći i opsesivno. Oduševljena (je nedovoljno jaka reč) onim što čujem. 

Počele su da me smaraju određene teme koje su mi ranije bile zanimljive za diskusiju. Počela sam da uviđam da mi ne prija kada se u mom prisustvu priča negativno o drugim ljudima i počela sam da osećam nemir kada gubim svoje vreme (provodim svoje vreme na način na koji me ne ispunjava ili dosađujući se).

Započela sam i svakodnevno pisanje dnevnika – razgovarajući tako sama sa sobom. To mi je pomoglo da se suočavam sa svojom potisnutom istinom zbog koje sam osećala krivicu i koje sam se stidela. Kao što je moja nevernost i određeni izbori i postupci po pitanju muškaraca i kao što je način na koji sam upotrebljavala određene psihoaktivne supstance.

Dnevnik mi je pomogao da shvatim bolje šta želim i šta je ono što smatram vrednijim izborima. 

Dnevnik mi takođe pomaže i da analiziram sebe i svoje svakodnevne izbore, svoje svakodnevne odluke, navike i svoje ponašanje. A pomogao mi je i u otkrivanju svojih interesovanja i strasti. 

Počela sam sve više vremena da provodim slušajući muziku i počela sam da osećam muziku dublje. Shvatila sam da mi je omiljena muzika ona muzika koja uzdiže moju dušu i moju veru u sebe. 

U tom smirivanju svog života kroz nove izbore, shvatila sam, takođe, da mogu da promenim svaku naviku i osobinu koja mi se ne dopada ako se fokusiram na ono što želim da promenim, a zatim primenim dovoljno samodiscipline na određeni period – dok određena, nova navika ne postane deo mog programa u nesvenom umu. I počela sam uspešno da menjam svoje navike.

Shvatila sam da želim više da brinem o svom zdravlju zbog toga što želim da moje telo bude funkcionalno i zdravo i sa 50, 60 i 80 godina, a ne samo dok je mlado. I počela sam da brinem više o svom zdravlju. Počela sam da spavam zdravije, da se hranim zdravije i da vežbam redovno.

Čitala sam i slušala o doprinosu meditacije na duhovni rast kroz smirivanje uma i podizanje energije i počela sam svako jutro da meditiram. I nakon skoro 9 meseci, gotovo svakodnevnog meditiranja, mogu da kažem i svoje iskustvo o meditaciji. Meditacija mi pomaže da smirim svoj um, da kontrolišem lakše svoje misli i svoje emocije i da započnem svoj dan pozitivnom energijom i sa fokusom na to šta želim u tom danu da postignem.

Shvatila sam da ukoliko želim da živim radeći sve iz ljubavi (a ne zbog toga zato što nešto “moram” i ukoliko želim na bilo koji način da doprinosim svetu – potrebno je da konstanto praktikujem rad na sebi i samodisciplinu. Potrebno je da konstantno menjam svoje navike, da učim i da rastem.

Kad kažem reč disciplina verujem da vas to podseti na isprogramiranog robota ili na neke vojnike i tako neki strašan režim. Mene je ranije ta reč vezivala za isprogramiranog robota. Ali istina je da smo svi mi isprogramirani na nesvesnom nivou. Jer mi smo bića navika. Naše navike predstavljaju programe u našem nesvesnom umu i mi većinu svog vremena provodimo na autopilotu.

Pa je s tim, za mene, bolje potruditi se i biti isprogramiran na način koji doprinosi što boljem funkcionisanju u životu.

Izgradnja navika u sadašnjosti omogućava nam da radimo više onoga što želimo u budućnosti.”
– Džejms Klir

Ono što nas čini neisprogramiranim je svesnost i prisutnost u trenutku. A to je i ono što nam daje i priliku da napravimo nov izbor.

A kad smo kod ovog vojničkog, strašnog režima – zapravo, disciplina ne mora da bude strašna ako je praktikujemo kroz male postupke i male promene. A to je sasvim dovoljno. Ako naučimo da ne potcenjujemo male promene u svakom danu u našim izborima – napravićemo velike rezultate kroz vreme. 

Kroz vreme.

Danas najčešće tražimo instant rešenje. Instant rezultate i instant nagradu. Može instant promena ili rešenje. But… easy come, easy go.  Ja bih rekla da je to istina. A znam da je istina i to da spoljašnja rešenja nisu dugotrajna. 

Ako želimo dugotrajne (održive) rezultate kao što je održivo zdravlje, održivi dobri odnosi i održiv uspeh, to je onda unutrašnja igra na duge staze. 

Tako nam je to priroda namestila. 

Ako nismo spremni da prihvatamo nove i nepredvidive izazove i da proživimo i određene teške i ne baš konforne trenutke – ne čeka nas ni mnogo čarobnih. I tu se nalazi važan izbor.

Ja sam izabrala da koračam putem promene. Putem rasta. Putem svojih snova. Putem slobode. 

I na meni je da pozovem hrabre duše da pođu tim putem – kojim se ređe ide (nisam pročitala do kraja knjigu od Skota Peka ali mi se dopada jako naslov).

Na tom putu postoje različite (pogotovo na početku) emotivno teške prepreke. Kao što je suočavanje sa istinom, sa različitim strahovima, sa nerazumevanjem okoline i sa velikim promenama.

Ali prepreke postoje uvek. Niko od nas ih nije pošteđen. Svi mi imamo izazove i takozvane probleme, i imaćemo ih uvek. Razlika je samo u tome kakve i na koji način učimo da se nosimo sa njima. 

Imamo izbor da učimo da ih prihvatamo, a zatim da tražimo način mirnog uma da ih prevaziđemo i tako narastemo (uz minimalno ili ni malo stresa i frustracije), ili da im se odupiremo (a ništa značajno po tom pitanju ne menjamo) i tako doživljavamo gotovo svakodnevno stres i frustraciju zbog istih problema samo upakovanih drugačije i koji se vrte u krug i zbog kojih se, kroz vreme, pojavljuju različite bolesti na našem fizičkom telu.

I na kraju… još da podelim sa vama najvažniju činjenicu koju bi trebalo da imate uvek na umu kada pravite značajan izbor – a takvi izbori su često emotivno veoma teški, a ona glasi: nikad nismo sami. 

“Svi smo mi povezani nevidljivim silama.” Nikola Tesla

Ta povezanost na nevidljivom nivou nam donosi nove ljude i nove prilike u naš život koji podupiru našu promenu. Naš rast. Naše putovanje.

I želim još ovo da podelim…

Ovaj tekst pišem danas 30.06., a objaviću ga sutra 01.07. i baš u ovom trenutku dok ovo pišem, sati je 23:22. To je već odavno moje vreme za spavanje. Ali sutra je prvi u mesecu, i moj cilj je (kada je blog u pitanju) da objavim svakog prvog u mesecu novi tekst koji do ovog trenutka nisam spremila.

Ali dok sam se tuširala večeras “pred spavanje”, razmišljala sam o tome da je sutra prvi, a ja nisam spremila nijedan tekst (jer mi trenutno pisanje za blog nije prioritet), a zatim sam pomislila na jednu osobu koja je pročitala moj poslednji tekst i od koje sam dobila jako lepu i iskrenu podršku pre mesec dana i koja će verovatno pročitati i ovaj tekst. A zatim sam sela i napisala ono što je prvo izašlo iz mene.

Back to the point. 

Verujte u sebe, donosite izbore mudro i hrabro i ne potcenjujte male promene u svakodnevnim izborima. Čak naprotiv, slavite ih.

S ljubavlju i od srca, Ivana.